Konferencija: Kako stvarno žive mladi sa invaliditetom?

Uoči Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, udruženje “Evo ruka“ skrenulo je pažnju na položaj i potrebe mladih sa intelektualnim teškoćama i invaliditetom nakon završetka obaveznog školovanja i njihovih porodica. Na konferenciji održanoj u Medija centru, koja je realizovana u okviru projekta „Kako stvarno žive mladi sa invaliditetom – usklađivanje sa realnim životom“ predsednica udruženja „Evo ruka“ Ana Knežević naglasila je da se nakon završetka školovanja ovi mladi ljudi vraćaju u kuće i postaju isključiva briga porodice, dok sistem socijalne zaštite nema šta da im ponudi.

“Mladi sa invaliditetom se čak ni ne pominju u srpskim zakonima, pravilnicima i drugim podzakonskim aktima, a oni su posebno ranjiva podgrupa osoba sa invalidititeom i država treba da im posveti više pažnje. Nakon završetka školovanja prestaje pravo na uslugu ličnog pratioca, a za dalje – usluge ili ne postoje ili nisu dostupne ovoj grupi mladih ljudi.”

Knežević je naglasila i da su političke turbulencije i izborne godine često razlozi zbog kojih je sistem socijalne zaštite paralisan.

„Kad dođe izborna godina, sve staje i odluke se ne donose. Za vreme svake političke turbulencije pate gladni, siromašni i bolesni i oni koji njih neguju. Moramo da imamo sistem koji ne zavisi od pojedinaca“, istakla je predsednica udruženja „Evo ruka“.

Defektolog Marko Košutić saglasan je da sistem socijalne zaštite i može i treba da funkcioniše, bez obzira na političke i socioekonomske turbulencije, jer se možda smenjuje politika, ali se ne smenjuje struka.

„Naš problem je što je struka jako tiha. Glasni su roditelji, jer se radi o njihovim gorućim problemima, glasne su i neke osobe sa invaliditetom drugih kategorija, ali ne i osobe sa intelektualnim teškoćama jer oni, na žalost, ne mogu da zastupaju svoja prava. Ali mi koji se time bavimo profesionalno i koji bi trebalo da damo državi, sistemu i javnosti rešenja, smo vrlo tihi. Još jedan od naših problema je da se socijalna zaštita bavi posledicama neuspeha drugih sistema“, kazao je Košutić i dodao da je Pravilnik taj koji navodi standardizovane usluge, ali da on dozvoljava da se kreira čitav set inovativnih usluga koje nisu zabranjene i koje će biti po meri osoba sa intelektualnim teškoćama. Ali smo mi, kao društvo skloni da radimo samo ono što mora da se uradi.

Dijana Grbović, majka mlade osobe sa intelektualnim teškoćama izjavila je da se i ona i njena ćerka, od kad se završila srednja škola, osećaju kao da su u “kućnom zatvoru”.

“Ostala sam sama u tom problemu, a još čudnije mi je bilo što svi misle da je normalno da nas dve same sedimo u kući 24 sata dnevno. Spas nam je Klub za mlade koji organizuje udruženje “Evo ruka” i to nam je promenilo život na bolje”, ispričala je Dijana Grbović i dodala da je njeno dete već godinama na listi čekanja za dnevni boravak i da nema izgleda da u skorije vreme počne da koristi tu uslugu.

Projekat “Kako stvarno žive mladi sa invaliditetom – usklađivanje sa realnim životom“ realizuje udruženje “Evo ruka” u okviru projekta “Jačanje kapaciteta pružalaca usluga u zajednici i učešće u javnim politikama – IRIS PROGRES”, a koji finansira Evropska unija.