Bile Dvedivne, jedna je bila Predivna a druga Svedivna.
Srele su se na onom strašnom mestu iz kog svi brzo kad decu rode odu. Ove Divne su ostale tamo, dugo, sa svojom decom. Umesto 7 dana, ostale su mesec, pa dva, pa celu godinu, svaku sledeću godinu malo-malo pa se sretnu tamo.
I spoji ih strah, nimalo divan i previše jak. Majčinski strah.
I spoji ih snaga, što se bori da im deca dišu, smeju se i mirišu.
Budu Dvedivne, Predivna i Svedivna, svaki dan se magično rode, odustanu od slobode.
Nemaju pojma na kom su mestu, ni šta ih sve čeka, vreba neprilika iz daleka, a i iz bliza bez smisla.
Zato je Svedivna Predivna i zato je Predivna Svedivna, na istom mestu, drže se za ruku dok prelaze cestu. Dok se za svoju decu dišu i bore, sanjaju noćne more. Susreću glave razne, slušaju glasove bučne, nejasne. Ne znaju da koju će stranu, gube svoju glavu. Svaki je plan loš, svaka je odluka stresna, žele najbolje, al uvek se desi greška. Desi se krik i plač, nemoć i poslednji dah koji diše snagu da iznova jedna od njih podigne glavu.
Zato jedna drugoj kažu:
Divna si, Predivna i Svedivna, grešna, stresna, vredna, brižna, sposobna, usamljena i nisi sama, jaka –
Stamena, ali ne i od kamena.
ISKRA
Tekst je napisan u okviru projekta ProAktivna mreža podrške ženama koje su majke dece sa smetnjama u razvoju i retkim bolestima STAMENA NIJE OD KAMENA u okviru strateškog partnerstva sa Ženskim udruženjem Kolubarskog okruga koje podržava Projekat Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT.
