Jedno jutro će se probuditi
i svi simptomi će nestati
krici, ponavljanja, frustracija
preduga ljuljanja, neprestana vrtenja
Probudiće se
i biće kao druga deca
reći će mi: Mama, gladna sam
daj mi da jedem
Možda se posle ovog pada na glavu
sklope kockice i ona prokine
Evo pila je vodu sa izvora manastira
očitali su joj molitvu
možda je taj dan sutra,
kad se probudi
Možda ipak komisija proceni da joj ne treba tuđa nega
to će značiti da je sve u redu
jer samostalna je,
samo ne govori
a i to je pitanje trenutka kad će početi
Vidi! Održava kontakt očima
Jeste da je kratak, ali ga ima
Možda joj se ne sviđaju svi ljudi
izbirljiva je sa kim će da komunicira
tako joj je dopušteno
takav joj je karakter
a i ja sam popustljiva
nisam istrajna
ne tražim ništa od nje
i ne pritiskam
jer pruža otpor
Nekad mi se čini da me ne razume
I ljutim se na sebe što se ljutim na nju
jer kako može da ne razume
a ponovili smo to toliko puta…
Ovi logopedi čine čuda
i nju će razbuditi
i jednom kad izađe iz ordinacije
psovaće me što ima 6 časova nedeljno
i ja ću plakati od sreće
Reći ću joj tada: Ne moraš više da ideš
Godine su prošle
i jednog jutra krenule su suze
dugo sam plakala
Ja sam se probudila.
Posvećeno svima koji se suočavaju sa dijagnozom koja kasni
Tekst je napisan u okviru projekta ProAktivna mreža podrške ženama koje su majke dece sa smetnjama u razvoju i retkim bolestima STAMENA NIJE OD KAMENA u okviru strateškog partnerstva sa Ženskim udruženjem Kolubarskog okruga koje podržava Projekat Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT.
