Vesti
Mlade sa intelektualnim teškoćama i višestrukim smetnjama nakon završetka škole ne čekaju fakulteti, prakse, prvi radni dan, izlasci u noćne klubove, odlasci na sportske događaje, putovanja po svetu, zasnivanje porodice…
Postoje porodice u kojima žive osobe sa smetnjama u razvoju u čiju kuću niko nije ušao po 30 godina, možda niko ni ne zna da taj njihov član postoji, niko
Veliki broj roditelja, naročito majki, napušta tržište rada upravo zbog nedostatka podrške. Time ne gube samo sigurnost prihoda, već i osećaj lične vrednosti, profesionalni identitet i mogućnost da doprinesu društvu.
Koliko dugo traje borba da sistem prepozna roditelja-negovatelja kao osobu koja radi najteži posao na svetu? Šta roditelji očekuju od pregovora sa nadležnima iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i
"Neformalne negovateljice nisu prepoznata lica i pokušaću da vas provedem par koraka u našim cipelama. Teško je objasniti naše iskustvo jer ga ne čine samo događaji i posledice već i
Roditelji dece sa intelektualnim teškoćama u Srbiji suočavaju se sa sistemskom isključenošću sa tržišta rada, što predstavlja ozbiljno kršenje njihovih osnovnih prava garantovanih Evropskim stubom socijalnih prava. Ovaj problem, koji
Predlog zakona o roditelju-negovatelju ponovo nije uvršten u dnevni red Narodne skupštine i to voljom ogromne većine poslanika i poslanica. Koliko je važno da o ovom zakonu razgovaramo, šta to
Pozivamo Vas da, ukoliko ste zainteresovani i imate mogućnosti, ostvarimo saradnju na realizaciji projekta „Kolaboracija je čarobna reč“ čiji je Udruženje Evo ruka nosilac, a na kome je planirano angažovanje
Roditelji mladih sa intelektualnim teškoćama često su primorani da napuste posao jer moraju da brinu o svojoj deci, a sistemska podrška po završetku školovanja gotovo u potpunosti izostaje.
U sredu 20. avgusta 2025. godine u Medija centru (Terazije 3, Beograd) u 11h održaće se konferencija za medije povodom predstavljanja inicijative za poboljšanje radnih prava roditelja dece sa poteškoćama
“Žena treba da pokaže onaj deo sebe po kojem je jedinstvena i u skladu sa tim treba da bude vrednovana, ali i da vrednuje samu sebe”, na neobičan način započinje
„Niko nikada nije pitao šta bih ja želela, šta Dijana voli ili šta bi Dijana mogla“, setno ali jasno govori Dijana Grbović, majka devetnaestogodišnje Tamare koja ima smetnje u razvoju.
